Fizički problemi su uzeli danak na US Openu, Novak Đoković je objasnio šta je vodilo ka porazu od Marijana Navonea u prvom kolu.
,,Pa, osećaj na terenu za mene… To je nešto sa čim se nosim, nažalost, prilično na svakom meču ove godine. Znate, mučnina, povraćanje, ozbiljni problemi tamo… I onda celo moje telo, znate, počinje u suštini da se urušava – grčevi, bol i… Eto. Leđa su jednostavno popustila na kraju, kao i rame i koleno. Nisam mogao da… Nisam mogao da privedem meč kraju. Bio sam u zaostatku u četvrtom setu. Jednostavno sam se mučio sve vreme, od četvrtog gema meča. Ne želim ništa da oduzmem od njegove pobede. Čestitke njemu, on je sjajan momak, borac, ali ja nisam uživao.”
Na pitanje može li da reši te, sada već hronične probleme, Đoković nema precizan odgovor.
,,Ne znam. Trudim se, čoveče, trudim se. Videćemo.”
Ovo nije bio trenutak da srpski as ide u dubinu problema. Mora da se oporavi, smiri i potom se vrati na rešavanje problema.
,,Ne znam, ne bih ulazio toliko duboko trenutno. Samo pokušavam da sagledam šta se zaista dešava i koliko daleko mogu da idem na ovaj način.”
Predaja meča nije karakteristična za Đokovića, međutim, priznaje da je razmišljao i o tome. Stisnuo je zube i ipak izgurao meč do kraja.
,,Jesam, jesam, jesam. Ali onda sam osvojio set, pa u trećem… I onda sam bio u fazonu: “Okej, znate, možda postoji šansa.” I… da, nisam želeo da predam u četvrtom ili petom setu, već da završim meč.”
,,Imam razloga da budem zahvalan”
Ovo je prvi put u dve decenije da je Đoković završio takmičenje na grend slem turniru na prvom koraku. I u trenutku neprijatnog poraza postoji i ponos zbog tog podatka, još jednog pokazatelja dugovečnosti.
,,Da, to je dobar rekord, još jedan, ali… Da, ne razmišljam zaista o tome. Znate, naravno da sam veoma ponosan na sva dostignuća iz prošlosti. Sada je sada, sveže sam izašao sa terena i još uvek pokušavam da sredim svoje telo.”
U jednoj teškoj večeri lepša strana je podrška navijača koju je srpski teniser dobio sa tribina Artur Eša. Zbog navijača mu je i najviše žao.
,,Da, bili su super fini. Mislim… Tako sam zahvalan što sam to iskusio. Kada je u pitanju sam meč i opšti osećaj kako sam se osećao u telu i kako sam igrao… To zaista nije bilo prijatno. Prilično sam prezirao svaki trenutak koji sam proveo na terenu danas. Iz perspektive publike i podrške, bilo je neverovatno, iskreno. Od samog početka su pokušavali da me podignu u važnim trenucima. Veoma mi je žao što nisam pružio partiju kakvu je trebalo ili mogao, ili želeo… Za njih. Ljubav i poštovanje koje su mi pružili na kraju je zaista dodirnulo moje srce.”
Posle svega, Đoković se fokusira na sve ono pozitivno zbog čega treba da bude zahvalan. Ne želi da mu trenutna situacija zamagli perspektivu.
,,Pa ne znam, nisam preživeo što se tiče poraza, to nisam nažalost preživeo. Dobro, šta je tu je. Ima čovek, kada stavi sve u neku veću perspektivu, ima mnogo, mnogo na tome da bude zahvalan. To je to. To je ono što pokušavam sad sebi da kažem i na šta treba da se usredsredim, ako krenem da pričam o svemu ostalom, neće se dobro završiti.”
