Đozep-Marija Iskjerdo je punih dvanaest godina bio najbliži saradnik Željka Obradovića, prolazeći sa njim kroz Huventud, Fenerbahče i na kraju Partizan. Kada je Obradović doneo odluku da napusti klub, Iskjerdo je, kako sam kaže, iz moralnih razloga krenuo istim putem. U opširnom intervjuu za katalonski medijski sistem 3Cat, trener iz Badalone govorio je bez uvijanja o razlozima rastanka, gubitku svlačionice, novim generacijama igrača i emotivnoj težini koju je ta odluka imala za čoveka kome je Partizan više od kluba.
Iskjerdo trenutno praznike provodi kod kuće, prvi put posle 13 godina, pokušavajući da izvuče nešto pozitivno iz situacije koja nije imala željeni ishod.
„Da, da. Vidi, nije to ono što smo želeli, ali u svemu lošem pokušavam da izvučem pozitivnu stranu. Kao što sam ti rekao, trinaest godina sam bio van kuće, ako izuzmemo period pandemije kada su to bili božićni praznici ‘u vodi’. Sada koristim priliku da budem kod kuće sa svojom porodicom“.
Nakon što je imao vremena da svari sve što se dogodilo, Iskjerdo je jasno opisao kako je donesena odluka o odlasku.
„To je bila slepa ulica. To je bio jedini način da prestanemo da patimo jer drugačiji kraj nije bio moguć. (Nije to naprasna odluka bila) Zapravo, mesec dana pre ostavke, pre povlačenja, on mi je već rekao da ćemo, ako stvari ne budu išle dobro, napustiti klub. Hteo je da trener koji dođe ima vremena tokom FIBA prozora, a upravo tada je Željko i podneo ostavku, kako bi taj novi čovek mogao da pripremi ekipu. Rekao je da ćemo morati da prekinemo ako se situacija ne popravi“.
Posebnu pažnju izazvale su njegove reči o odnosu svlačionice prema Obradoviću, što je tema koja je u javnosti izazvala nevericu.
„Da, tako je bilo. Mora se reći da nove generacije imaju vrednosti, etičke i moralne principe, kao i odnos prema radu i trudu koji su veoma različiti od onoga što je postojalo pre nekoliko godina. Situacija je postala takva da o njoj nije moglo da se pregovara, jednostavno nije bilo izlaza. Opcije su bile ili da se najuri ne znam koliko igrača, što Željko nije hteo jer nije želeo da troši novac kluba, ili da mi odemo. Želeo je da neko drugi, ko ima više snage da preokrene situaciju, to i uradi“.
Govoreći o strukturi ekipe, dotakao se i činjenice da je Partizan imao veliki broj stranih igrača.
„Verovatno. Verovatno je, više nego to da li su Amerikanci ili nisu, uticalo to što su to bili igrači koji ne znaju šta je Partizan, šta je Željko Obradović, šta je Evroliga, Evropa, Srbija ili Beograd. Bez obzira na nacionalnost, problem je bio nepoznavanje mesta na kom se nalaze“.
Na pitanje da li je problem bio individualan ili sistemski, odgovor je bio jasan:
„Da, nije reč o jednom ili dva igrača. Postojala je grupa igrača koja se nije slagala ili im se nije dopadao način na koji je Željko vodio ekipu i to su jasno pokazivali“.
Iskjerdo se osvrnuo i na trenutak kada je Obradović saopštio odluku stručnom štabu.
„Odmah nakon poraza, onog načina na koji smo izgubili od Panatinaikosa, što je bio dan kada smo prelomili, on je nama u stručnom štabu rekao da će tu stati i da je tu kraj. Rekao nam je da mi imamo ugovore i da moramo da nastavimo, zamolio nas je da ostanemo, a ja sam mu odgovorio, ne sećam se tačno svake reči, ali poenta je bila: ako ti odeš, oni pobeđuju. Rekao sam mu da istera koga god treba da istera i da idemo dalje, jer to možemo da izvučemo. On mi je rekao da neće. I kako vreme prolazi, svakim danom sam sve sigurniji i ubeđeniji da je to bilo jedino rešenje“.
Posebno emotivan deo intervjua bio je onaj o Obradovićevom odnosu prema Partizanu.
„Tako je, upravo tako. Taj klub Partizan, to je njegov život. Bio je kod kuće sa svojim prijateljima u Beogradu, vratio se posle 30 godina provedenih napolju. To je klub u kom se formirao kao čovek i kao igrač, pored kluba iz grada u kom je rođen, Borca iz Čačka. Partizan je za njega predstavljao sve. Sve to je uradio sa mnogo muke, sa ogromnom teskobom. Situacija je postala takva da je počeo da gubi zdravlje. Svakog dana sam video da je zdravstveno sve lošije. Govorio mi je da mnogo pati. Rekao je da ni njegova porodica, ni ljudi oko njega, a ni on sam ne zaslužuju da toliko pati. Zato je odlučio da prekinemo i da neko drugi, sa svežijom krvlju, to gura dalje“.
Iskjerdo je otkrio i kakav je Obradovićev trenutni pogled na budućnost.
„On u ovom trenutku nije razmišljao o tome. Sada samo misli o tome kako da se odmori i bude sa porodicom. Ja mu govorim da on ne zaslužuje ovakav kraj i da bi trebalo da osvoji desetu Evroligu, Kup šampiona, kako god to želiš da nazoveš, pa tek onda, ako hoće, neka ostavi sve. Mislim da on ne zaslužuje da završi na ovaj način. To je ono što sam mu ja rekao. Trenutno on nije u tom stanju. Zapravo, rekli smo da ćemo ovu godinu definitivno iskoristiti za odmor i nismo razmišljali ni o čemu drugom. Ja moram da radim, očigledno, ali on, ako smatra da ne treba više, osvojio je sve toliko puta da nema šta da dokazuje. Više je stvar u načinu na koji je otišao, nego u samom odlasku“.
Govoreći o sopstvenim planovima, Iskjerdo je bio iskren.
„Jasno mi je da želim da budem sa njim ako on bude trenirao. To je na prvom mestu. Jer sa njim igramo da bismo pobedili. Svih ovih godina koliko sam sa njim, počev od sezone devedeset treće na devedeset četvrtu u Huventudu iz Badalone, igrali smo da pobedimo. Sedam godina u Fenerbahčeu smo igrali da pobedimo. I u Partizanu smo igrali da pobedimo. To je ono što me zanima više od svega. Veoma je teško, jer sam iskusio i druge stvari, bio sam i na samom vrhu i u drugoj ligi. Mnogo je teška svakodnevica kada pobediš u samo dvanaest utakmica godišnje. Moje biće traži pobede. Ipak, ako on prestane, ja ću morati da radim. Naravno, imam i volje i snage da izguram neki projekat na bilo koji način. Ali, ponavljam, trenutno bih najradije bio uz njega“.
Na kraju, dotakao se i potencijalnog dolaska Đoana Penjaroje u Partizan.
„Ne, mene u ovom svetu više skoro ništa ne iznenađuje. U svetu profesionalnog sporta, a u košarci posebno, ništa me ne čudi. Zapravo, mislim da ga predstavljaju u ponedeljak. Pa, želim mu sve najbolje. Naići će na neverovatne navijače. Koliko god ja to pričao ili objašnjavao, to nema veze sa stvarnošću dok se ne doživi. Kada se nađeš tamo, naježiš se. To je drugi nivo. To je neuporediv spektakl. Kako navijaju, kako guraju ekipu, kako žive i osećaju klub. I Đoanu i Partizanu želim sve najbolje, naravno. Videćemo kako će Đoan Penjaroja proći u Partizanu. A Đozepu Mariji Iskijerdu, kao što je i sam želeo, želimo da se odmori i pre svega da provede ove praznike kod kuće sa svojima, prvi put posle trinaest godina“.
