Nisu se nadali tome, ali Džon DiBartolomeo i ostatak tima Makabija morao je ponovo da se preseli u Beograd. Nakon što se vratio u trenažni proces, kapiten Žutih izdvojio je vremena za razgovor za naš portal.
,,Očigledno, nije baš normalno da u ovom delu sezone imamo toliko slobodnog vremena. Bili smo sa reprezentacijama, dobili neke slobodne dane, i potom evo nas u Beogradu. Nazad na posao. Naravno, jasno je da nas dosta toga ometa, sve što možemo je da se fokusiramo na košarku. Uspeli smo da dođemo do bolje forme, želimo da nastavimo tako.”
Pauza je potrajala, vreme je za košarku. Večeras Makabi gostuje Olimpiji. Pobednik će se približiti gornoj polovini evroligaške tabele. Veruje DiBartolomeo da se može do brejka.
,,Olimpija je blizu nas na tabeli, borimo se za to poslednje mesto u plej-inu. Odlično igraju, veliki izazov, međutim, idemo na pobedu u svakoj utakmici sad kako se sezona bliži kraju.”
Ratna dejstva na bliskom istoku utiču na ekipu. Noseći se sa situacijom, Džon DiBartolomeo pristupa obavezama na neki način u čast svoje porodice i prijatelja u Izraelu. Pohvalio je i ljude u Beogradu za tretman koji imaju ovde.
,,Veoma je teško, u mislima smo sa svojim porodicama i prijateljima u Izraelu. Ipak, moramo da se fokusiramo na naš posao, na košarku. Dobro je što smo već upoznati sa Beogradom. Svi su ovde dobri prema nama, barem na to možemo da se oslonimo. Moramo da ostavimo sve distrakcije po strani kad uđemo u salu, na teren. Pokušavamo da našim prijateljima kod kuće bar na dva sata damo neki razlog da se raduju.”
,,Svakoga od nas pogađa drugačije”
Ovu sezonu Makabi je počeo u Beogradu. Na radost svih u klubu i navijača vratili su se u Tel Aviv. Tek što su se navikli na svoj grad, DiBartolomeo i saigrači su morali nazad u Srbiju.
,,Teško je, svaki put je drugačije. Vratili smo se u Tel Aviv, uhvatili ritam, rutinu, mislili da ćemo do kraja sezone biti tamo. Ušli smo u dobar period, dobar momentum, ovo nas je uzdrmalo. Svakoga od nas pogađa drugačije. Neki imaju više prijatelja i porodice sa kojima su u kontaktu, znaju kroz šta prolaze, teška vremena. Ono što se dešava van terena utiče, ali jedino što možemo je da se fokusiramo na ono što je pod našom kontrolom.”
Govoreći o stiauciji u Izraelu, Džon može samo da im pošalje podršku. I skrene misli na obaveze.
,,Supruga mi je iz Izraela, cela porodica joj je tamo. Stalno je na telefonu s njima. Čuju se sirene, imaju teške noći, teške dane. Ona je čas tamo, čas ovde, s njima, sa mnom. Teško je, ali svako od nas se nosi s tim na svoj način. Kad mogu, uz porodicu sam, kad sam u sali, dajem sve od sebe.”
