Omić: Radije gledam Dubai nego Partizan, ima više naših igrača

Alen Omić se ove sezone našao u specifičnoj situaciji daleko od regiona, u sredini u kojoj pravila, stil igre i rotacije često diktiraju više administrativne norme nego čista košarkaška logika. Iskusni centar je posle reprezentativnog leta morao brzo da preseče gde nastavlja karijeru, ali je tek po dolasku u Tursku shvatio koliko će prilagođavanje biti zahtevno. Minutaža, obavezan broj domaćih igrača i sistem koji se menja iz kola u kolo učinili su da se svakodnevno bori za ritam, ali od borbe, kako kaže, nikada nije bežao.

„Posle Evropskog prvenstva bio sam kod kuće još nekih mesec dana i dobio sam poziv od agenta da će me kontaktirati trener, koji me je već dobro poznavao od pre. Predočio mi je da me želi i nisam mnogo ni razmišljao, niti se preterano raspitivao o Turskoj. Kasnije sam saznao pravila oko stranaca i domaćih igrača. Na neki način me je takva situacija poremetila, jer ipak turski igrač mora da bude na terenu, a mi ih nemamo mnogo po ukusu našeg trenera, pa moram da delim minutažu sa centrom koji je Turčin i zato nije jednostavno sve poklopiti. Prošle sezone je imao domaće igrače na bekovskim pozicijama, pa je bilo lakše uklopiti stranog centra u sistem. Ipak, snalazim se i boriću se do kraja za ovaj klub, pa ćemo videti šta je najbolje za budućnost“, rekao je Omić za Meridian Sport.

Poseban deo razgovora odnosio se na Luku Dončića, sa kojim ga vežu i teren i emocija prema crveno-belima.

„Luka je fenomenalan momak. Svaki put kada se igra neka igra, ide da pobedi. Kad se desi da izgubi nešto, uvek traži da se ponovi. On je neverovatan takmičar i uživa u tome. Ja uvek kažem – mislim da je to dete od Boga dato. To je nemoguće šta sam doživeo sa njim. Kad nekome pričam o tome, oni kažu: nemoguće… Da, moguće je! Ono što ste videli na snimcima je malo za ono što sam doživeo sa njim. Da je svaki snimak izašao, shvatili biste da je kod njega sve moguće. Da loptu nogom šutne iz svlačionice – daće koš! To je tako. Lakoća s kojom igra je neverovatna. Žao mi je što kao mlađi nisam igrao sa njim. Jesam protiv njega u Španiji. Pamtim i onaj njegov šut za pobedu dok sam igrao u Zvezdi, a on u Realu. Sve u svemu – veliki takmičar i pozitivac. Ono što ste videli na snimcima je pet odsto“, govori Omić.

„Ogroman je navijač. Ne kažem da će se desiti, ali ovo je moj stav i naravno da ne znam kako će razmišljati tada. Ipak, ubeđen sam da, ako se otvori šansa na kraju karijere, da bi došao u Zvezdu da odigra poslednju sezonu u Beogradu. Ja to tako vidim i osećam, ali, Bože zdravlja, videćemo šta će budućnost doneti. Mislim da mu je to velika želja. On sve zna šta se dešava u Zvezdi. Vidi i razume sve što donosi Beograd. U reprezentaciji uvek ima peckanja sa crno-belom stranom. Kad smo igrali protiv Srbije u Areni, bio je logo Zvezde, pa smo ih zezali malo, kao što bi oni nas da je bilo suprotno. To je normalno i simpatično.“

Omić se dotakao i regionalne košarke, želje za više domaćih igrača i stanja u Zvezdi.

„Ja sam uvek za što više domaćih igrača i nemam ništa protiv stranaca, ali ja danas više volim da gledam Dubai nego Partizan, jer ima više naših igrača. Meni je žao što Nedović i Mitrović nisu ostali u Zvezdi, da se čujemo posle utakmica, da se šalimo i družimo. Da me razumete, voleo bih da je što više domaćih igrača u svim našim timovima – od Cedevite Olimpije, preko Zvezde, Partizana, Budućnosti… Jer mislim da je to bolje, da se navijači više povezuju sa domaćim nego stranim igračima. I ja bih voleo da sam u Cedeviti Olimpiji danas, da sam okružen mojim ljudima i da su navijači iza nas. Ali sada je košarka drugačija – mnogo se promenila, što se vidi i oseti. Mi to moramo da poštujemo.“

„Zvezda ipak i dalje ima domaće igrače, a ima i fenomenalnog trenera, koji zna sve to da vodi. Svi strani igrači su mu se prilagodili i stava sam da nijedan stranac nema poseban kredit kod Obradovića, već da su svi u istoj ravni. I nije važno da li je prvi ili 12. igrač – odnos je prema svima isti. To je veliki uspeh za Zvezdu. Možda su kiksnuli protiv Makabija, ali to je košarka. Ako ne igraš svaku utakmicu kao da je Real preko puta, onda se desi takav meč. Moraju da pokušaju da pobede na nekom gostovanju kako bi vratili za Makabi. Generalno, Zvezdi želim sve najbolje i da budu zdravi. Isto želim i svim drugim timovima u regionu.“

Na kraju, osvrnuo se i na Nikolu Tanaskovića.

„Ako dođe bogata ponuda iz Partizana i ako se bude znalo da će biti lider tima, da zna zašto ide – ja to razumem i to mi je okej. Ali ja bih mu više savetovao da ostane na mestu gde uživa. To je moja strana priče. Da sam mu brat ili deo porodice, rekao bih mu da ostane. Kapiten je Budućnosti, ljudi ga vole, igra dobro… Uveren sam da će ga klub ispoštovati što se ugovora tiče i zaista uživa u Podgorici. Znam koliko je srećan tamo, da je miran i da mu to prija. Sa druge strane, Partizan je drugačija sredina i već posle dve loše utakmice nastaje panika. Dok u Budućnosti ima ozbiljan kredit, može da se i zažmuriti kada ne odigra najbolje. Ja bih više voleo da ostane u Budućnosti. On je fenomenalan momak, izuzetan radnik, uvek pozitivan i želim mu sve najbolje u karijeri“, zaključio je Alen Omić.