Bilo je na trenutke povuci-potegni, ali Novak Đoković nije dozvolio da Artur Rinderkneš odvede meč u odlučujući set. Ključan je bio taj-brejk četvrtog seta, ipak se na kraju sve završilo sjajno po sedmog nosioca.
“U taj-brejku je svaki poen važan, moraš da se fokusiraš na svaki poen, a sad je bilo posebno teško jer je on dobro servirao. Meni je pomoglo što sam u taj-brejku odlično servirao, ali bilo je teško igrati jer je bilo mnogo tenzije na terenu. Nije sve išlo glatko i tečno. Znao sam da sam u dobroj formi, ali bio sam malo stegnutiji. On je uradio sve da me izbaci iz komforne zone, olakšanje je što sam uspeo u četiri seta da završim posao. Teško je igrati protiv nekoga prvi put, posebno kada on tako dobro servira. Dok se ja okrenem, on je već na mreži. Bilo je mnogo nadigravanja i igre mačke i miša. On je odigrao dosta drop-šotove, pritom ima raznovrstan i drugi i prvi servis. Težak rival u prvoj nedelji slema”.
Zanimljivo, Đoković je dobio pitanje o slajs udarcu, šta se konkretno u međuvremenu promenilo.
“Pričao sam dosta s igračima i trenerima u poslednjih godinu dana.. Razgovarali smo o loptama. Od kovida, nešto se promenilo. Proizvodnja, fabrike u Kini koje proizvode za manje-više sve kompanije… nešto se promenilo, materijal. Lopte drugačije reaguju nego pre. Lopte postanu sporije i u proseku jesu sporije nego pre 10-15 godina.To znači da slajs ne ostaje tako nisko kao ranije. I dalje je efektan na travi. Podloga je gora svakim danom jer igramo na travi, tako da je slajs dobra taktika. Ipak, ako to nekome ne dolazi prirodno, nije lako. Važan udarac na travi u svakom slučaju”.
Kamen sa srca padne kada na tribinama ugleda svoje najmilije, Đoković je ponovo imao veliku podršku. Ništa bez zanimljive proslave pobede, posvećena koreografiji koja mu je ćerka pokazala.
“Olakšanje zbog pobede osetim uvek na kraju. Napravio sam kontakt očima s porodicom, pogotovo s decom. Uvek su glasni, daju sve od sebe da podrže tatu. Sinoć sam razgovarao s ćerkom, pokazala mi je neke pokrete neke tinejdž grupe. Ne znam kako sam prošao i kakav sam bio, ali sudeći po njenom izrazu lica, nisam se baš pokazao. To je moj način da ih usrećim. To su posebni i retki trenuci, ne uzimam ih zdravo za gotovo – da me deca godinama gledaju na Centralnom stadionu Vimbldona.”
